Te 2011. godine, kada je već prošlo 3 godine od završetka mojih studija, ja sam i dalje tražio i sebe i posao. Bilo je par neuspešnih pokušaja za zaposlenje u odeljenju prodaje jedne privatne firme… Ništa od toga mi se nije dopadalo niti bi mi obezbeđivalo normalan prihod za izdržavanje porodice a još manje pružalo neku satisfakciju.
Uzgoj aronije se kao ideja pojavljuje iznenada. Velika obradiva površina u sklopu dvorišta i zanimljiv članak na internetu bili su dovoljni da se krene u akciju. Zajedno sa suprugom, a uz pomoć roditelja, oformili smo prvu plantažu aronije upravo u našem dvorištu.
Bila je to klasična poljoprivredna priča, sušta suprotnost od onoga što smo danas. Naš prvobitni plan je bio da se plod aronije proda na veliko po prosečnoj ceni od 1 evra. Sada, gledajući iz ovog ugla, rekao bih vrlo naivno, ali hrabro.
Sledeće godine smo proširili plantažu sa još 1000 žbunova aronije uz pomoć Nacionalne agencije za regionalni razvoj. Tada sam i otvorio firmu „Aronija Nero” koja i dan danas uspešno posluje.
Prava stvar, međutim, dolazi posle prijave na konkurs „Pokreni se za posao”. Ključna je bila ideja da sa isključivog uzgoja aronije, pređemo na izradu finalnog proizvoda, kao što je hladnoceđeni sok i čaj. Do tada smo ceđenje radili ručno, bez ikakve procesne opreme, što je vrlo zahtevan postupak. Naša kreativna ideja je prošla na konkursu, dobili smo donaciju u vidu hidraulične prese i pasterizatora i tada naš mali porodični biznis dobija na pravom zamahu.
Počeli smo da proizvodimo mnogo veće količine soka boljeg kvaliteta. To nam je dalo vetar u leđa, jer smo shvatili da nismo sami u celoj priči i da imamo podršku kada nam je potrebna. Zapravo, tek tada počinjem da shvatam da uopšte nisam sam u svom nastojanju da svojoj porodici i sebi obezbedim svetliju budćnost i da postoji armija ljudi, sličnih meni, koji se bore za uspeh svojih mali i porodičnih poslova. ENECA nam je pomogla kroz donaciju, i što je još važnije povezala nas je! Možda jednako bitna stvar, ako ne i bitnija od opreme su obuke i seminari koji su nam obezbeđeni. Tu sam se i upoznao sa mnogim mladim preduzetnicima, čije su preduzetničke ideje ugledale svetlost dana zahvaljujući ovom programu. Nakon nekog vremena smo osnovali i udruženje kroz koje nas i formalno povezuje. Imamo priliku da sarađujemo, razmenjujemo ideje, iskustva i pomalo putujemo po Srbiji. Sve su to stvari koje ohrabre preduzetnika – početnika, daju mu snagu, znanje i optimizam.
U međuvremenu je naš porodični biznis dosta napredovao, mnogo ljudi je čulo za mene i sok od aronije sa „Plantaže Milošević”. Više puta sam imao priliku da ispričam svoj put uspeha u televizijskim gostovanjima i novinama i pokažem svim ljudima koji su zainteresovani za pokretanje sopstvene firme da se može biti „svoj gazda” i živeti od onoga što sam stvoriš i da to nije toliko nedostižno. Svoje iskustvo sam preneo i studentima u okviru konkrusa „Academic 2 Business” i pokazao im kako posao funkcioniše u praksi a oni su doprineli da svojim vrlo zanimljivim idejama unapredim svoje poslovanje. Našu zamisao smo sproveli u delo a podrška je usledila u vidu protočnog pasterizatora, koji predstavlja korak dalje u tehnološkom razvoju našeg porodičnog posla, jer je rezultirala povećanjem kapaciteta proizvodnje.
Zalaganje kompanije Filip Morris i organizacije ENECA za početnike u biznisu, po meni predstavlja primer dobrog zalaganja. Meni je pomoglo, mnogima je i mnogima će. Što se tiče mene i mog biznisa, ima tu još puno toga da se uradi i mnoge bitke da se dobiju. Uvek je tako u privatnom poslu, ali ja danas mogu da živim i izdržavam porodicu od mog posla što smatram velikim uspehom.
Nikola Milošević – osnivač firme “Aronija Nero“ iz Aleksinca